Nuklearni rat bi doveo do katastrofalnih posledica po zdravlje i životnu sredinu, a preživeli bi se suočili sa smrtonosnim bolestima i glađu
Dok se pretnja od nuklearnog rata intenzivira, užasavajuća stvarnost onoga što bi moglo uslediti nakon samih eksplozija izaziva veći strah od prvobitne kataklizme. Decenijama su najgori scenariji predviđali da bi desetine miliona ljudi mogle stradati u roku od nekoliko minuta nakon udara na metropole poput Njujorka, Vašingtona, Čikaga i Los Anđelesa.
(IIustracija) Foto: Shutterstock
Međutim, svaka od tih vatrenih lopti ima dugotrajne posledice po planetu i sve koji se nađu na putu smrtonosnih radioaktivnih oblaka. Naučna istraživanja sugerišu da bi uslovi nakon serije detonacija širom planete bili toliko katastrofalni za ljudsko zdravlje i okolinu, da bi se trenutna isparavanja u atomskom bljesku mogla smatrati manje bolnom sudbinom.
Godine studija otkrile su da bi takav rat, čak i izolovani sukob, uništio ozonski omotač, proširio bolesti sa nesahranjenih leševa i izložio milione fatalnoj bolesti poznatoj kao akutni radijacioni sindrom. Sat sudnjeg dana u januaru je upozorio da svet nikada nije bio bliži potpunom uništenju, a nedavni događaji, poput raskida sporazuma Nju start između SAD i Rusije 5. februara, uklonili su i poslednje barijere za nagomilavanje oružja za masovno uništenje.
Stvarna eksplozija atomske bombe bačene na Hirošimu Foto: Universal History Archive/Universal Images Group / Universal images group / Profimedia
Zaraze pustoše planetu
Nakon nuklearnog rata, bolesti poput salmonele, dizenterije, tifusa, malarije i encefalitisa široko bi se širile među preživelima, navodi se u izveštaju “New England Journal of Medicine”. Preživeli ne bi imali čistu vodu, a insekti bi se ubrzano razmnožavali hraneći se telima na ulicama.
Uz neprečišćenu kanalizaciju, porast broja milijarde insekata otpornih na zračenje omogućio bi prenošenje patogena sa mrtvih ljudi i životinja na preostale žive. Medicinska oprema postala bi beskorisna bez električne energije. Stručnjaci upozoravaju da bi se pojavio niz crevnih bolesti, uključujući hepatitis i infekcije bakterijom E. coli, koje bi dovele do teške dehidracije i smrti u svetu bez funkcionalnih bolnica.
(Ilustracija) Foto: Shutterstock
“Ultraljubičasto proleće”
Nuklearni rat bi mogao ogoliti ozonski omotač, ostavljajući preživele na udaru kancerogenog ultraljubičastog zračenja nefiltriranog sunca. Intenzivni zraci bi takođe uništili veći deo preostalih zaliha hrane.
Istraživanja sugerišu da bi nuklearne vatrene lopte proizvele azotne okside koji bi u stratosferi hemijski uništili molekule ozona. Čak i mali nuklearni rat, poput hipotetičkog sukoba Indije i Pakistana, mogao bi uništiti do 40 odsto ozonskog omotača na srednjim geografskim širinama, što bi izazvalo dramatičan porast raka kože i uništilo kopnene i morske ekosisteme, piše “Dejli mejl”, citirajući naučne publikacije.
(Ilustracija) Foto: Shutterstock
Majkl Mils, glavni autor studije iz Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku Univerziteta Kolorado, izjavio je: “Videli bismo dramatičan pad nivoa ozona koji bi potrajao dugi niz godina.”
Smrtonosna crna kiša
U Hirošimi su požari stvoreni prvom atomskom bombom podigli pepeo i radioaktivni materijal u oblake. Rezultat je bila crna kiša, uljaste konzistencije slične katranu, koja je padala satima nakon eksplozije izazivajući teške opekotine od zračenja.
(Ilustracija) Foto: Shutterstock
Istraživači sa MIT-a otkrili su da bi se smrtonosne radioaktivne čestice mogle proširiti stotinama kilometara od mesta eksplozije. Nošene vetrom, ove čestice kontaminiraju sve što dotaknu. Procenjuje se da bi do 7 odsto teritorije SAD moglo biti prekriveno dovoljno jakom radijacijom da ubije čoveka u roku od samo dva dana.
Globalna glad
Predviđa se da bi do pet milijardi ljudi moglo umreti od gladi nakon nuklearnog rata punih razmera.
(Ilustracija) Foto: Shutterstock
Čađ iz zapaljenih gradova podigla bi se visoko u vazduh, opasujući planetu. Ogroman oblak dima bi ubrzano ohladio planetu reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir. Usevi bi uvenuli, a sadnja hrane bila bi nemoguća najmanje godinu dana, što bi dovelo do nezapamćene svetske gladi.
Vatrene oluje: Smrt čak i u skloništima
(Ilustracija) Foto: Shutterstock
Iako neki savetuju povlačenje u bunker ili podrum, naučnici tvrde da bi oni u skloništima mogli stradati od požara izazvanih eksplozijama. Rušenje zgrada i pucanje gasovoda stvorili bi vatrenu oluju, požarni vetar koji dostiže snagu oluje i uvlači vazduh sa svih strana.
U takvim uslovima, temperature u podrumima i skloništima bi ubrzo postale fatalne. Požar bi u potpunosti potrošio sav kiseonik, što znači da bi oni koji ne izgore živi, jednostavno preminuli od gušenja.
Dok se pretnja od nuklearnog rata intenzivira, užasavajuća stvarnost onoga što bi moglo uslediti nakon samih eksplozija izaziva veći strah od prvobitne kataklizme. Decenijama su najgori scenariji predviđali da bi desetine miliona ljudi mogle stradati u roku od nekoliko minuta nakon udara na metropole poput Njujorka, Vašingtona, Čikaga i Los Anđelesa.
Međutim, svaka od tih vatrenih lopti ima dugotrajne posledice po planetu i sve koji se nađu na putu smrtonosnih radioaktivnih oblaka. Naučna istraživanja sugerišu da bi uslovi nakon serije detonacija širom planete bili toliko katastrofalni za ljudsko zdravlje i okolinu, da bi se trenutna isparavanja u atomskom bljesku mogla smatrati manje bolnom sudbinom.
Godine studija otkrile su da bi takav rat, čak i izolovani sukob, uništio ozonski omotač, proširio bolesti sa nesahranjenih leševa i izložio milione fatalnoj bolesti poznatoj kao akutni radijacioni sindrom. Sat sudnjeg dana u januaru je upozorio da svet nikada nije bio bliži potpunom uništenju, a nedavni događaji, poput raskida sporazuma Nju start između SAD i Rusije 5. februara, uklonili su i poslednje barijere za nagomilavanje oružja za masovno uništenje.
Zaraze pustoše planetu
Nakon nuklearnog rata, bolesti poput salmonele, dizenterije, tifusa, malarije i encefalitisa široko bi se širile među preživelima, navodi se u izveštaju “New England Journal of Medicine”. Preživeli ne bi imali čistu vodu, a insekti bi se ubrzano razmnožavali hraneći se telima na ulicama.
Uz neprečišćenu kanalizaciju, porast broja milijarde insekata otpornih na zračenje omogućio bi prenošenje patogena sa mrtvih ljudi i životinja na preostale žive. Medicinska oprema postala bi beskorisna bez električne energije. Stručnjaci upozoravaju da bi se pojavio niz crevnih bolesti, uključujući hepatitis i infekcije bakterijom E. coli, koje bi dovele do teške dehidracije i smrti u svetu bez funkcionalnih bolnica.
“Ultraljubičasto proleće”
Nuklearni rat bi mogao ogoliti ozonski omotač, ostavljajući preživele na udaru kancerogenog ultraljubičastog zračenja nefiltriranog sunca. Intenzivni zraci bi takođe uništili veći deo preostalih zaliha hrane.
Istraživanja sugerišu da bi nuklearne vatrene lopte proizvele azotne okside koji bi u stratosferi hemijski uništili molekule ozona. Čak i mali nuklearni rat, poput hipotetičkog sukoba Indije i Pakistana, mogao bi uništiti do 40 odsto ozonskog omotača na srednjim geografskim širinama, što bi izazvalo dramatičan porast raka kože i uništilo kopnene i morske ekosisteme, piše “Dejli mejl”, citirajući naučne publikacije.
Majkl Mils, glavni autor studije iz Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku Univerziteta Kolorado, izjavio je: “Videli bismo dramatičan pad nivoa ozona koji bi potrajao dugi niz godina.”
Smrtonosna crna kiša
U Hirošimi su požari stvoreni prvom atomskom bombom podigli pepeo i radioaktivni materijal u oblake. Rezultat je bila crna kiša, uljaste konzistencije slične katranu, koja je padala satima nakon eksplozije izazivajući teške opekotine od zračenja.
Istraživači sa MIT-a otkrili su da bi se smrtonosne radioaktivne čestice mogle proširiti stotinama kilometara od mesta eksplozije. Nošene vetrom, ove čestice kontaminiraju sve što dotaknu. Procenjuje se da bi do 7 odsto teritorije SAD moglo biti prekriveno dovoljno jakom radijacijom da ubije čoveka u roku od samo dva dana.
Globalna glad
Predviđa se da bi do pet milijardi ljudi moglo umreti od gladi nakon nuklearnog rata punih razmera.
Čađ iz zapaljenih gradova podigla bi se visoko u vazduh, opasujući planetu. Ogroman oblak dima bi ubrzano ohladio planetu reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir. Usevi bi uvenuli, a sadnja hrane bila bi nemoguća najmanje godinu dana, što bi dovelo do nezapamćene svetske gladi.
Vatrene oluje: Smrt čak i u skloništima
Iako neki savetuju povlačenje u bunker ili podrum, naučnici tvrde da bi oni u skloništima mogli stradati od požara izazvanih eksplozijama. Rušenje zgrada i pucanje gasovoda stvorili bi vatrenu oluju, požarni vetar koji dostiže snagu oluje i uvlači vazduh sa svih strana.
U takvim uslovima, temperature u podrumima i skloništima bi ubrzo postale fatalne. Požar bi u potpunosti potrošio sav kiseonik, što znači da bi oni koji ne izgore živi, jednostavno preminuli od gušenja.