„Pa tvoju najbolju drugaricu, Milicu“, rekao je potpuno mirno, kao da mi je upravo saopštio šta ćemo sutra ručati. U prvi mah sam pomislila da mi vraća istom mjerom. Čak sam se i nasmijala, čekajući da kaže da se šali. Ali on nije skidao pogled s mene. „Ozbiljan sam. Pitao sam je prije dvije sedmice i rekla je da nema ništa protiv, samo da se ti složiš.“ U tom trenutku osmijeh mi je nestao s lica.
Milica je bila moja najbolja drugarica još od srednje škole. Znala je sve o meni, o našem braku, svađama, pa čak i o stvarima koje nisam govorila rođenoj sestri. Često je dolazila kod nas, nekad bi ostajala do kasno, a ja nikada nisam primijetila ništa sumnjivo. Pitala sam muža kada je uopšte stigao da razgovara s njom o takvim stvarima. Samo je slegnuo ramenima i rekao: „Pa kad si prošlog mjeseca bila kod majke. Svratila je na kafu.“
Odjednom su mi se u glavi počele slagati neke sitnice. Njene poruke njemu, zajedničke šale koje nisam razumjela, činjenica da je u posljednje vrijeme uvijek pronalazila razlog da dođe baš kada je on kod kuće. Uzela sam telefon i nazvala je. Uključila sam zvučnik i bez pozdrava upitala: „Milice, je li istina da te moj muž pitao za trojku?“ Nastala je tišina. Onda je izgovorila: „Čekaj, je li ti stvarno rekao?“
To pitanje me zaboljelo više od svega. Nisam je pitala šta joj je rekao niti kako je razgovor počeo. Samo sam je pitala koliko dugo se nešto dešava između njih. Počela je plakati i uvjeravati me da me nikada nije prevarila. A onda je izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti: „Nismo ništa uradili, ali smo se već nekoliko puta dogovarali. On je rekao da ti to želiš, samo da te je sramota da mene pitaš.“
Pogledala sam muža, a on je prvi put oborio glavu. Shvatila sam da je moje glupo pitanje samo otvorilo vrata nečemu što je on već dugo planirao. Rekla sam Milici da više ne dolazi u našu kuću i prekinula vezu. Muž je pokušavao objasniti da se ništa fizički nije dogodilo i da sam ja prva spomenula tu ideju. Ali kako je mogao znati da ću se ja te večeri našaliti, ako je razgovor s njom vodio dvije sedmice ranije?
Te noći spavala sam u dnevnoj sobi. Ujutro me na telefonu čekala Milicina poruka: „Moram ti priznati još nešto. Nisam pristala zbog trojke. Pristala sam jer sam mislila da je to jedini način da ti konačno saznaš šta on već mjesecima pokušava sa mnom.“ Tada sam shvatila da me tek čeka prava istina. Danas više ne razgovaram ni s jednim od njih, a muž i dalje tvrdi da sam ja uništila brak jednom neslanom šalom.
Recite mi iskreno, da li biste ovako nešto mogli oprostiti mužu i najboljoj drugarici ili je već sam taj dogovor dovoljan razlog za razvod?
