Uzima telefon i piše mi poruku: „Molim te, nemoj ništa da me pitaš pred tvojima. Sve ću ti objasniti kada ostanemo sami.“
Pogledao sam je, a srce mi je lupalo kao nikada prije. Nisam znao šta da mislim. Tata je sjedio preko puta nas, ponašao se kao da se ništa nije dogodilo, dok je ona jedva uspijevala da sakrije nervozu.
Poslije večere rekao sam da ćemo malo prošetati. Čim smo izašli iz kuće, upitao sam je: „Šta se zapravo desilo?“
Oči su joj se napunile suzama. Rekla mi je: „Postoji nešto što ti nisam rekla, ali nije onako kako misliš.“
A onda mi je ispričala nešto zbog čega sam ostao bez riječi.
„Prije nekoliko mjeseci bila sam kod tvog oca na pregledu. Nisam znala da je on tvoj tata. Otkrili su mi infekciju i bila sam uplašena. Ali niko mi nije rekao da sam je dobila od drugog muškarca.“
U tom trenutku shvatio sam da sam povjerovao u nešto bez ikakvog dokaza. Neke infekcije se ne prenose isključivo intimnim odnosima, a ni sam pregled ne može uvijek otkriti od koga potiču.
Ali ono što me najviše pogodilo bilo je saznanje da je moj otac prekršio njenu privatnost i meni otkrio ono što je morao da čuva kao ljekarsku tajnu.
Te večeri nisam izgubio povjerenje u djevojku. Izgubio sam ga u čovjeka od kojeg sam najmanje očekivao takvu grešku.
