Ja: „Kako o čemu pričam? Pa čula sam da si se vratio kući prije deset minuta!“
On mi odgovara: „Ženo, ja sam na poslu od sedam sati, nisam se vraćao!“
U tom trenutku mi se krv sledila u žilama. Odmah sam ustala iz kreveta i polako otvorila vrata spavaće sobe.
Čujem kako neko pomjera stvari u kuhinji. Srce mi lupa kao ludo. Uzimam telefon i ponovo zovem muža.
„Neko je u kući! Čula sam kako je ušao i sada je dole!“
Muž mi kaže: „Zaključaj vrata i ne silazi! Odmah dolazim!“
U tom trenutku začujem korake na stepenicama. Neko se polako penje prema mojoj sobi.
Sakrila sam se iza vrata, držeći telefon u ruci. Koraci su se zaustavili tačno ispred moje sobe.
A onda se začuo glas koji nikada neću zaboraviti…
„Znam da si budna. Moramo da razgovaramo.“
Kada sam prepoznala čiji je to glas, noge su mi se odsjekle. Jer osoba koja je stajala pred vratima nije smjela biti u toj kući…
A ono što sam saznala nekoliko minuta kasnije promijenilo je sve što sam mislila da znam o svojoj porodici.
