Krenuo sam za njom, pazeći da me ne primijeti. Sišla je niz stepenice i izašla ispred zgrade. Tamo ju je čekao komšijin sin, onaj isti kojeg sam ranije vidio kako je odmjerava.
Srce mi je lupalo kao ludo. Sakrio sam se iza parkiranog automobila i posmatrao šta će se dogoditi.
Prišao joj je, nasmijao se i pružio joj neku malu kutiju. Ona ga je zagrlila, a meni se u tom trenutku srušio cijeli svijet.
Već sam htio da izađem i napravim scenu, ali onda sam čuo nešto što me potpuno zaustavilo.
„Misliš li da će mu se svidjeti?“, upitao ju je mladić.
„Naravno! Godinama priča o tome, a nikada sebi nije htio da kupi“, odgovorila je moja žena.
Tada je otvorila kutiju, a u njoj je bio skupocjeni sat koji sam godinama želio.
Ispostavilo se da je komšijin sin radio u prodavnici satova i pomogao joj da ga nabavi po povoljnijoj cijeni. Spremala mi je iznenađenje za godišnjicu braka.
Vratio sam se u stan prije nje, legao i ponovo se pravio da spavam.
Kada je ušla, poljubila me u čelo i tiho rekla: „Samo da znaš koliko te volim.“
Tog trenutka me bilo sramota. Skoro sam uništio brak zbog vlastite ljubomore i pogrešnog zaključka.
Ali ono što sam saznao nekoliko dana kasnije natjeralo me da se ponovo zapitam koliko zapravo poznajem svoju ženu…
