Kada je seka rodila, mama je bebu uzela u naručje, umotala je u ćebe i dugo plakala. Bila je to zdrava devojčica, prelepa, sa krupnim tamnim očima. Moja sestra, koja je i sama još bila dete, gledala ju je uplašeno, ne znajući šta je čeka.
Ali mama je već donela odluku o kojoj nama nije rekla ni reč.
Jednog jutra probudila sam se i primetila da bebe nema. Sestra je spavala, a mama je sedela kraj prozora, crvenih očiju.
„Mama, gde je beba?“, pitala sam.
„Na sigurnom je“, odgovorila je tiho.
Kasnije smo saznale da je mama pronašla porodicu koja godinama nije mogla da ima decu. Predala im je bebu, verujući da će tako spasiti budućnost moje sestre.
Kada je seka saznala šta se dogodilo, njen plač se čuo kroz celu kuću. Molila je mamu da joj vrati dete, ali mama je ponavljala da je tako najbolje za sve.
Posle nekoliko nedelja vratile smo se u Švajcarsku. Život se naizgled nastavio normalno. Sestra je krenula u školu, ali nikada više nije bila ista. Svake godine na dan kada je rodila ćerku zatvarala se u sobu i plakala.
Prošlo je osamnaest godina.
Jednog dana sestra je dobila poruku od nepoznate devojke.
„Izvinite što vam ovako pišem. Zovem se Lejla. Odrasla sam u Bosni i nedavno sam saznala da sam usvojena. Pronašla sam neke stare papire i mislim da ste vi moja biološka majka.“
Sestra je ispustila telefon i počela da drhti.
Posle toliko godina njena ćerka ju je pronašla.
Dogovorile su se da se sretnu u Sarajevu. Pošla sam sa sestrom, jer nije imala snage da ode sama.
Kada smo ušle u mali kafić, za stolom pored prozora sedela je devojka koja je izgledala gotovo isto kao moja sestra u mladosti.
Ustala je, prišla nam i tiho upitala:
„Mama?“
Njih dve su se zagrlile i plakale toliko dugo da su i ljudi oko nas brisali suze.
Ali onda je Lejla iz torbe izvadila staru kovertu i rekla:
„Moram nešto da vam pokažem. Moji roditelji su mi ovo dali kada sam napunila osamnaest godina.“
U koverti je bilo pismo napisano maminim rukopisom.
Kada ga je sestra otvorila i pročitala prve rečenice, lice joj je prebledelo.
Jer u tom pismu mama je priznala nešto što je svih tih godina krila od nas. Bebu nije predala samo zbog našeg straha i siromaštva. Postojao je još jedan razlog, mnogo bolniji, koji je promenio sve što smo mislile da znamo o toj noći na planini…
