…nikakve zdravstvene probleme, kako je ona tvrdila, i jer sam postavljala previše pitanja o pregledu.
Izašla sam iz ordinacije uplakana, ponižena i uplašena. Nisam mogla da verujem da osoba koja bi trebalo da brine o zdravlju žena može tako da se ponaša prema devojci koja je prvi put došla na pregled.
Kada sam stigla kući, majka me je pitala kako je prošlo. Nisam mogla da izgovorim ni reč, samo sam počela da plačem.
Kad sam joj konačno ispričala šta se dogodilo, lice joj se potpuno promenilo. Očekivala sam da će me tešiti, ali ona je ustala, uzela telefon i rekla:
„Obuci se. Sutra idemo zajedno tamo. Ovo neće proći tek tako.“
Sledećeg jutra vratile smo se u dom zdravlja. Majka je zatražila razgovor sa direktorom i ispričala mu sve što se dogodilo.
Direktor nas je pažljivo saslušao, a onda pozvao doktorku u kancelariju.
Kada nas je ugledala, počela je da se pravda i tvrdi da sam sve pogrešno razumela.
Ali tada se na vratima pojavila medicinska sestra koja je prisustvovala pregledu.
Pogledala je doktorku i rekla:
„Dosta je bilo ćutanja. Nisam prvi put videla da se ovako ponašate prema pacijentkinjama. Juče sam sve čula i spremna sam da kažem istinu.“
Doktorka je prebledela.
Nakon razgovora direktor je obećao da će slučaj biti zvanično ispitan. Meni je ponuđen pregled kod druge doktorke, koja je bila toliko ljubazna da sam prvi put osetila kako jedan ginekološki pregled zaista treba da izgleda.
Ali nekoliko dana kasnije dogodilo se nešto što nisam očekivala.
Na kućnu adresu stiglo mi je pismo. Kada sam videla ko ga je poslao, ruke su počele da mi drhte.
Pismo je bilo od doktorke koja me je ponizila. A ono što je napisala na poslednjoj stranici potpuno me je iznenadilo…
