Nakon kuvanja krompira, šargarepe ili drugog povrća, većina ljudi vodu jednostavno prospe u sudoperu. Međutim, mnogi stari baštovani imali su sasvim drugačiju naviku.
Kada se voda potpuno ohladi i u njoj nema soli, često su je koristili za zalivanje pojedinih biljaka u bašti. Smatrali su da je to dobar način da se iskoristi ono što bi inače završilo kao otpad.
Naravno, veoma je važno da voda ne bude slana niti začinjena. Ako je tokom kuvanja dodata so ili drugi začini, takva voda nije pogodna za zalivanje biljaka.
Iskusni baštovani uvijek nastoje iskoristiti ono što već imaju u domaćinstvu. Zato pored komposta, pokošene trave i ljuski od jaja, mnogi traže načine da iskoriste i druge prirodne materijale.
Osim zalivanja, veoma je važno redovno pregledati zemljište. Kada se na površini stvori tvrda pokorica, voda i vazduh mnogo teže dolaze do korijena. Zbog toga mnogi nakon nekoliko dana lagano rastresu zemlju oko biljaka.
Korov je još jedan veliki potrošač vlage i hranljivih materija. Ako ga uklonite dok je još mali, biljke će imati mnogo bolje uslove za rast, a kasnije ćete imati i manje posla.
Tokom ljetnih mjeseci preporučuje se i postavljanje malča oko biljaka. Sloj slame ili prosušene pokošene trave pomaže da zemlja sporije gubi vlagu, manje se zagrijava i ostaje rastresitija.
Nemojte zaboraviti ni redovnu berbu. Kod mnogih povrtarskih kultura, poput krastavaca, tikvica ili mahuna, redovno branje podstiče biljku da nastavi stvarati nove plodove.
Iskusni baštovani kažu da dobra bašta nije ona u koju se ulaže najviše novca, već ona kojoj se svakodnevno posveti malo pažnje. Upravo male navike često donose najveće rezultate.
Ponekad rješenja nisu u skupim preparatima, već u jednostavnim trikovima koje su koristile naše bake i djedovi. Zato prije nego što nešto bacite iz kuhinje, razmislite može li imati korisnu primjenu i u vašoj bašti.
Koji stari baštenski trik vi i danas koristite?
